Oseti ritam

Bez obzira da li spadate među one koji vole pisanu reč i njome se rado služe, ili među one koji od nje zaziru i pribojavaju se da nikada neće moći da je ukrote, za vas je ovaj udžbenik. Jer retki su oni koji rečima vladaju tako dobro da im baš nikakva pomoć nije potrebna i da ništa novo svom stilu ne mogu dodati. A još ređi oni koji baš nikako ne umeju pisati i toliko su posvađani sa rečima da ih nikako ne mogu nadvladati. Iskreno, teško je poverovati da jedni ili drugi uopšte postoje. Postoje uglavnom oni koji u moru reči plivaju kako znaju i umeju i priželjkuju da svoj sopstveni brod spasa u tim talasima nađu i zaplove slobodno pod razapetim jedrima slobodnog stila. Ako se tu zavijori kakva književna zastava, tim bolje.

Pa hajde da zaplivamo zajedno u ovoj avanturi u potrazi za svojim ličnim izrazom.

OSETI RITAM

Kao i u muzici, i u književnosti je neophodno imati osećaj za ritam. Ritam reči. Posebno u poeziji, ali ne ekskluzivno samo u njoj. Prosto, ukoliko želite da vaše misli klize po papiru, treba im dati ritam koji će prijatno odjeknuti u uhu čitaoca.

„Srce moje samohrano,

ko te dozva u moj dom?

neumorna pletisanko

što pletivo pleteš tanko

među javom i med snom.

Srce moje, srco ludo,

što ti misliš s pletivom?

ko pletilja ona stara,

dan što plete, noć opara,

među javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,

ubio te živi grom!

što se ne daš meni živu

razabrati u pletivu

među javom i med snom!“

(Laza Kostić,Među javom i med snom)

U pesmi Laze Kostića, moć leži u rečima i njihovom rasporedu. Reči su te koje će dočarati šta se oseća, ali ritam je taj koji pokazuje kako i koliko. A to je, priznaćete isto toliko važno, ako ne i važnije od opisa samog. Kako dočarati ludi ritam srca koje nemilosrdno bije i puni adrenalinom? Kako objasniti međuprostor u kome obitavaju naše želje i strasti i koliko smo izgubljeni upravo onda kada smo sebi najpotrebniji trezni. Osećate li te otkucaje koji odzvanjaju u međuprostoru jave i sna?

„Srce moje/tik

Srce kivno/tak

Ubio te živi grom/tik-tak!“

To je ono što će čitalac očekivati od vas. Da ga vaše reči upletu u sebe i ponesu u ritmu vaše strasti ka pisanju.

Pogledajte stihove Branka Radičevića:

„Vetrić piri,

Lipa miri

K’o i pre,

Vrelo žubori

Po lisnoj gori

K’o i pre,

Ja sam mlada

Ovde sada

K’o i pre,

Sunce bega,

Al’ nema njega

Ko i pre,

Nema sunca milenoga,

Nema mog.“

(Branko Radičević, Jadna draga)

Žudnja i nestrpljenje zahtevaju kratak dah i kratke stihove : „Ja sam mlada/ovde sada/k’o i pre“ koji će kulminirati u raspletu „Nema sunca milenoga/nema mog“. Kada pišete obratite pažnju na svoj dah i otkucaje svoga srca. Oni su vam glavna vodilja u slaganju reči, vaš unutrašnji ritam. To je magija reči.

„Uzmem staro ogledalo

Okrenem ga

Po tri puta

Pretvorim ga

U jezero

U jezeru

Zlatna ptica

Kraj jezera

Gusta šuma

A u šumi

Oči tvoje.

Poljubim ih

Pa oživiš

Dodirnem te

Pa prohodaš

Šapnem tiho

Ti progledaš

Oči tvoje-

U jezeru

Oči moje

Ogledalo

Gledamo se

Dugo dugo

Sve dok traje

Ogledalo

Sve dok šumi

To jezero.

Zlatna ptico.“

(Snežana Mijatović,Bajalica)

U Bajalici sam tok energije vrti se u krug i od njega treba da vam se u glavi pomuti. Treba da ostanete omađijani. „Sve dok traje ogledalo/sve dok šumi to jezero.“

Vežba 1

Oprobajte se u svom ritmu. Nije od presudne važnosti u kom ste trenutno raspoloženju i koji ćete ritam odabrati, bitno je da sami odlučite koje su granice i gde se lome talasi vaših misli. Zato ćemo uzeti jedan prozni tekst, neka to bude odlomak iz Orkanskih visova Emili Bronte. Ritam nije samo odlika poezije. Naprotiv, u prozi je mnogo prisutniji nego što mislimo. Nema dobre proze bez dobrog ritma. Evo jednog prilično poetskog dela sa samog kraja knjige:

„Ostao sam izvesno vreme pored njih pod onim blagim nebom, posmatrao noćne leptire koji su leteli između vresova i zvončića, slušao laki povetarac koji je nežno duvao kroz travu i čudio se kako je ikad iko mogao zamisliti da je poslednji san spavača pod tim mirnim parčetom zemlje nemiran“.

(Emili Bronte, Orkanski visovi)

Napravite od njega pesmu tako što ćete reči, upravo ovakve kakve jesu, napisati u obliku pesme. Ne morate puno promišljati, pustite da vas tekst ponese u pravcu koji želite. Nema neispravnog odgovora, zapamtite to. Ovo je vaša vežba i vaš unutrašnji ritam. Pročitajte sada tekst naglas, u onoj poetskoj formi u koju ste ga postavili. Uverena sam da će vas oduševiti vaša lična interpretacija Emili Bronte. Jer književnost je pre svega reč, ritam i interpretacija.

„U po noći preveseljke,

Sa netrenke terevenke“

(Laza Kostić, Među zvezdama)