KOLAŽ

Ako išta znaju, pesnici znaju kako da se igraju. Svi ti glasovi koji dobijaju oblike u slovima, sva ta slova koja se slivaju u reči, kakvo divno polje za razigrana osećanja! Ukoliko želite da pišete, morate se setiti kako da se igrate.

Rečima se možemo igrati na razne načine. Uobičajen je onaj u kome naglašavamo pojedine reči i time dobijamo efekat podvučene crte. Uzimite za primer ovu anaforu (ponavljanje reči na početku stiha):

„U tamnici je sužanj, okovan,

U tamnici je glava naroda,

U tamnici je snaga naroda,

U tamnici mu sudac bogodan,

U tamnici je Samson okovan“.

(Laza Kostić, Samson i Dalila )

Od tolikog pomena tamnice nasuprot snazi i moći, počinjemo i sami da se osećamo klaustofobično, da osećamo miris memle i čujemo zveket lanaca. Nema promašaja, znamo da je Samson pao, da je zarobljen i poražen.

Ili ovu:

“Samson spava. Samson spava, ne čuje ga, al' ga čuje glava sveta, al' ga čuje gospod četa, al' ga čuje Jehova:”

Osećate po nizanju ove anafore da se u tom varljivom miru sprema neka strašna oluja. Zlokobno ponavljane reči “al ga čuje” nagoveštavaju dolazak nesreće.

“Tako tutnji, tako puca poljuljana zgrada cela, na junačke pada glave i na nedra pada bela. I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda.

I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i Delilu i na kletvu njinih želja.”

Prostim nabrajanjem, nizanjem slika postižete sličan efekat, ovaj put u anti-klimaksu. Sve se raspliće i nesreća se prosto niže jedna za drugom do u beznađe.

Za ojačane efekte možete se poslužiti i epiforom (ponavljanje reči na kraju stiha):

„Čujem u snu,

Sanjam u snu,

Vidim u snu.”

(Jure Kaštelan, Livade izgubljenih ovaca)

Ili simplohom (ponavljanje reči na početku i kraju stiha):

“Doneću ti cveće naše krvi,

doneću ti nebo naše krvi.”

(Dušan Matić, Doneću ti cveće )

Ili anadiplozom (reči sa kraja stiha ponovo se , doslovno, javljaju na početku narednog stiha):

“Vrati mi moje krpice,

moje krpice od čistog sna”.

(Vasko Popa, Vrati mi moje krpice )

Vežba 4

Uvek dobijate efektne, zategnute strune stihova koje daju najlepšu melodiju. Pokušajte i sami. Pronađite definicije navedenih stilskih figura i za svaku napravite po jedan par stihova koje ćete potom izrezati u zasebne trake. Zatim sve te stihove spojite u pesmu, kao kolaž, slažući delove po sopstvenom nahođenju, bez nekog ustaljenog reda. Možete otići i korak dalje, pa napraviti nekoliko verzija pesme, slažući delove kolaža na različite načine- milozvučno, uzbudljivo, groteskno. Lepota poezije je što možemo bez kazne da prekršimo sva pravila koja nas guše.