11 razloga zašto volimo Čehova

1. Potiče iz porodice kmetova. Njegov deda je otkupio svoju i slobodu svoje porodice za 3500 rubalja. Čehov je uvek branio prava svakog čoveka da bude slobodan.

2. Bio je pun blagosti i razumevanja – dobra osoba u pravom smislu te reči. Iako je, dok je odrastao, bio stalno maltretiran od strane nasilnog oca verskog fanatika, nije kao njegova dva starija brata postao ogorčeni alkoholičar. Voleo je i razumeo druge ljude i pomagao svoju porodicu (roditelje, braću i sestru) koliko god je mogao. „Najvažnije je od svega – ljudi se nikad ne smeju ponižavati“. A.P.Čehov

3. Bio je potpuno i nesumnjivo apolitičan. Dnevna politika ga uopšte nije zanimala. Iako je bio protiv bilo kakve vrste despotizma i uskraćivanja slobode, ljudi su mu uvek bili važniji od ideala.

4. Ćutke je podnosio svoje tegobe i nesreće, bez patetike, sa dozom ironije. Bolovao je od tuberkuloze i, budući doktor, znao je kakva je to bolest i da nema leka, ali o tome nikada nije pričao i trudio se da živi kao da bolesti nema.

5. Nije trpeo ulizice.

6. Priznavao je svoje slabosti. Bojao se mraka i samoće i imao potrebu da stalno bude okružen ljudima. „Jednostavno ne mogu da živim bez posetilaca. Kad sam sam, odnekud sam stalno preplašen; kao da sam brodolomnik u čamcu na sred Tihog okeana.“ A.P.Čehov

7. Nije se poredio sa drugima. Nije verovao da umetnost podleže nekim zakonima koje slepo treba slediti. Verovao je da svako ima svoj izraz koji treba da neguje. Kritičare nije poštovao. Mislio je da su to obadi koji žive od tuđeg znoja i uzaludno zuje naokolo. Pisao je prijatelju da kritičari dele njegovo stvaralaštvo na periode o kojima on, Čehov, nema pojma.

8. Nalazio je lepotu u detaljima. Govorio je da prirodu treba opisivati tako da, ako čitajući zatvoriš oči, u svesti ostane jasna slika. „Naročito žene treba opisivati tako da čitalac oseti kako ti je prsluk raskopčan i kako nemaš mašnu“. A.P.Čehov

9. Voleo je da čita. Ali je čitao samo one knjige koje su mu bile zanimljive. Nije se libio da ne čita ni velika, izvikana imena poput Dostojevskog. Mlađim piscima je nesebično deli savete, bez sujete i oholosti.

10. Voleo je dramsko stvaralaštvo, ali ne i dramu. Pozorište je zavoleo još kao dečak i poslednje godine svog života posvetio je dramskom stvaralaštvu, ali nije voleo patetiku i glumatanje. Njegova dela puna su stvarnih ljudi, njihovih životno ispravnih težnji, makar i neostvarenih. Uveo je „nulti završetak“ u književnost, pokazavši da na kraju ne mora postojati preokret, poruka. Na kraju njegovih dela život se preliva dalje i „oseća se da će se događaji ponoviti, da se život likova nastavlja.“

11. I na samom kraju, ne najmanje važno- volimo Čehova jer je bio svoj. Maksim Gorki ga opisuje kako sedi u bašti, na klupi, sa psom podno nogu i nastoji da u šešir uhvati zrak sunca.

To je Anton Pavlovič Čehov.